NASLOVNA
O NAMA
ODBOR
STATUT
KONTAKT
 

baner

DOKUMENTI
SARADNJA
PRISTUPNICA
SUSRETI
GALERIJA
LINKOVI
ARHIVA

baner
baner

 

 

Najnovije vesti

Statut SOPOS-a

Sindikat organizacija pravosudnih organa Srbije, SOPOS je interesna, dobrovoljna, nestranačka, nezavisna, nevladina organizacija koja je konstituisana radi...

VESTI

ОДБОРУ ЗА ПРАЋЕЊЕ ПРИМЕНЕ ПКУ.
23.08.2017

На наш захтев упућен Министарству финансија Владе Р.С. 27.05.2017. године, а који се односи на давање мишљења о обрачуну и исплати накнаде исхране и регреса запослених добијен је одговор да је он прослеђен Министарству државне управе. У наставку наших активности на овом плану поред осталих, овај захтев ће бити прослеђен преко нашег представник Миријане Васиљевић и Одбору за праћење примене ПКУ. Следећа седница Одбора планирана је за септембар текуће године. Текст захтева је следећи:

Захтев за заузимање става о питању обрачуна и исплати накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора у плати запослених у правосудној администрацији

            Поштовани,

            Као репрезентативни синдикат у правосуђу Републике Србије, послали смо Захтев за давање мишљења о обрачуну и исплати накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора у плати запослених у правосудној администрацији Министарству финансија РС и Министарству за државну управу РС јер сматрамо да накнада трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора морају бити јасно и одређено исказани и исплаћивани у одређеном износу линеарно за све запослене у правосудној администрацији.

            Пошто до данашњег дана нисмо добили мишљење истих, одлучили смо да се обратимо и Одбору за праћење ПКУ за државне органе јер су иста права предвиђена и одредбом чл.29 ст.2 ПКУ за државне органе.

            Наиме, одредбом чл.4 ст.1 и ст.3 Закона о државним службеницима је прописано да се на права и дужности државних службеника и намештеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописима примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за државне органе, а одредбом чл.29 ст.2 ПКУ за државне органе је прописано да основна плата запосленог се одређује множењем коефицијента са основицом за обрачун и исплату плате, при чему су у коефицијенту, у складу са законом којим се уређује начин утврђивања плата државних службеника и намештеника, садржане и накнаде трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Како трошкови у вези са радом нису предвиђени Законом о платама државних службеника, то је питање напред наведених трошкова у вези са радом  детаљније прописано одредбама чл.118 ст.1 т.5 и т.6 и ст.2 Закона о раду, као и одредбом чл.7 Конвенције МОР бр.132 (Закон о ратификацији Конвенције број 132 Међународне организације рада о плаћеном годишњем одмору - Сл. лист СФРЈ број 52/73), а исказивање у обрачуну истих предвиђено одредбом чл.3 ст.1 т.3 Правилника о садржају зараде, односно обрачуна зараде.

            Дакле, из свега напред наведеног, мишљења смо да је послодавац, овде Република Србија, дужна да утврди тачан износ накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора, да исте искаже у обрачунској листи запослених и исплаћује их, те да је одредба чл.29 ст.2 ПКУ морала бити у свему у складу са одредбом чл.7 Конвенције МОР бр.132 (Закон о ратификацији Конвенције број 132 Међународне организације рада о плаћеном годишњем одмору - Сл. лист СФРЈ број 52/73) и одредбом чл.3 ст.1 т.3 Правилника о садржају зараде, односно обрачуна зараде.

            Осим тога, указујемо Одбору за праћење ПКУ и нашем послодавцу на одредбе чл.8 ст.1 Закона о раду којим је прописано да колективни уговор и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови који су утврђени законом, и одредбе чл.9 истог ПКУ којом је прописано да ако општи акти и поједине његове одредбе утврђују неповољније услове рада од услова утврђених законом, примењују се одредбе закона, да је из напред наведеног јасно да одредба чл.29 ст.2 ПКУ за државне органе није у складу са  са одредбом чл.7 Конвенције МОР бр.132 (Закон о ратификацији Конвенције број 132 Међународне организације рада о плаћеном годишњем одмору - Сл. лист СФРЈ број 52/73) и одредбама чл.118 ЗОР и да даје мања права запосленима везана за накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора  у правосудној администрацији него наведени прописи.

            Мишљења смо да је погрешан став да се исти трошкови могу исплаћивати кроз основицу плате, односно коефицијент. Наш став је поткрепљен и решењем Врховног касационог суда Рев2 1618/2015 од 28.01.2016. године.

            Стога Вам се обраћамо овим захтевом да у складу са одредбом 71 ПКУ за државне органе, а имајући у виду значај овог спорног питања, хитно заузмете став о примени напред наведених прописа, односно да ли је Република Србија, као послодавац, дужна да у обрачуну плата државних службеника и намештеника посебно одреди, искаже, и у вези са тиме исплаћује накнаду трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора запосленима у правосудној администрацији, сходно одредби чл.7 Конвенције МОР бр.132 (Закон о ратификацији Конвенције број 132 Међународне организације рада о плаћеном годишњем одмору - Сл. лист СФРЈ број 52/73) и одредбама чл.118 ЗОР, те да се по хитном поступку измени одредба чл.29 ст.2 ПКУ за државне органе и иста усклади за напред наведеним прописима.               

У Крагујевцу,

23.08.2017. године.

Главни одбор

 

banerbaner