Trg Vojvode Radomira Putnika 4, Kragujevac

Lat

Statut

Statut Sindikata Organizacije Pravosudnih Organa Srbije. Ovim Statutom bliže se uređuje način organizovanja, sadržaj i metod rada, prava i obaveze članova...

Pristupnica

Zaposleni u pravosudnim organima Republike Srbije postaju članovi sindikata učlanjenjem u Sindikalnu organizaciju potpisivanjem pristupnice, ...

ОДБОРУ ЗА ПРАЋЕЊЕ ПРИМЕНЕ ПКУ.

  • 23 / Avgust 2017
ОДБОРУ ЗА ПРАЋЕЊЕ ПРИМЕНЕ ПКУ.

На наш захтев упућен Министарству финансија Владе Р.С. 27.05.2017. године, а који се односи на давање мишљења о обрачуну и исплати накнаде исхране и регреса запослених добијен је одговор да је он прослеђен Министарству државне управе. У наставку наших активности на овом плану поред осталих, овај захтев ће бити прослеђен преко нашег представник Миријане Васиљевић и Одбору за праћење примене ПКУ. Следећа седница Одбора планирана је за септембар текуће године. Текст захтева је следећи:

Захтев за заузимање става о питању обрачуна и исплати накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора у плати запослених у правосудној администрацији

            Поштовани,

            Као репрезентативни синдикат у правосуђу Републике Србије, послали смо Захтев за давање мишљења о обрачуну и исплати накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора у плати запослених у правосудној администрацији Министарству финансија РС и Министарству за државну управу РС јер сматрамо да накнада трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора морају бити јасно и одређено исказани и исплаћивани у одређеном износу линеарно за све запослене у правосудној администрацији.

            Пошто до данашњег дана нисмо добили мишљење истих, одлучили смо да се обратимо и Одбору за праћење ПКУ за државне органе јер су иста права предвиђена и одредбом чл.29 ст.2 ПКУ за државне органе.

            Наиме, одредбом чл.4 ст.1 и ст.3 Закона о државним службеницима је прописано да се на права и дужности државних службеника и намештеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописима примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за државне органе, а одредбом чл.29 ст.2 ПКУ за државне органе је прописано да основна плата запосленог се одређује множењем коефицијента са основицом за обрачун и исплату плате, при чему су у коефицијенту, у складу са законом којим се уређује начин утврђивања плата државних службеника и намештеника, садржане и накнаде трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Како трошкови у вези са радом нису предвиђени Законом о платама државних службеника, то је питање напред наведених трошкова у вези са радом  детаљније прописано одредбама чл.118 ст.1 т.5 и т.6 и ст.2 Закона о раду, као и одредбом чл.7 Конвенције МОР бр.132 (Закон о ратификацији Конвенције број 132 Међународне организације рада о плаћеном годишњем одмору - Сл. лист СФРЈ број 52/73), а исказивање у обрачуну истих предвиђено одредбом чл.3 ст.1 т.3 Правилника о садржају зараде, односно обрачуна зараде.

            Дакле, из свега напред наведеног, мишљења смо да је послодавац, овде Република Србија, дужна да утврди тачан износ накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора, да исте искаже у обрачунској листи запослених и исплаћује их, те да је одредба чл.29 ст.2 ПКУ морала бити у свему у складу са одредбом чл.7 Конвенције МОР бр.132 (Закон о ратификацији Конвенције број 132 Међународне организације рада о плаћеном годишњем одмору - Сл. лист СФРЈ број 52/73) и одредбом чл.3 ст.1 т.3 Правилника о садржају зараде, односно обрачуна зараде.

            Осим тога, указујемо Одбору за праћење ПКУ и нашем послодавцу на одредбе чл.8 ст.1 Закона о раду којим је прописано да колективни уговор и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови који су утврђени законом, и одредбе чл.9 истог ПКУ којом је прописано да ако општи акти и поједине његове одредбе утврђују неповољније услове рада од услова утврђених законом, примењују се одредбе закона, да је из напред наведеног јасно да одредба чл.29 ст.2 ПКУ за државне органе није у складу са  са одредбом чл.7 Конвенције МОР бр.132 (Закон о ратификацији Конвенције број 132 Међународне организације рада о плаћеном годишњем одмору - Сл. лист СФРЈ број 52/73) и одредбама чл.118 ЗОР и да даје мања права запосленима везана за накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора  у правосудној администрацији него наведени прописи.

            Мишљења смо да је погрешан став да се исти трошкови могу исплаћивати кроз основицу плате, односно коефицијент. Наш став је поткрепљен и решењем Врховног касационог суда Рев2 1618/2015 од 28.01.2016. године.

            Стога Вам се обраћамо овим захтевом да у складу са одредбом 71 ПКУ за државне органе, а имајући у виду значај овог спорног питања, хитно заузмете став о примени напред наведених прописа, односно да ли је Република Србија, као послодавац, дужна да у обрачуну плата државних службеника и намештеника посебно одреди, искаже, и у вези са тиме исплаћује накнаду трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора запосленима у правосудној администрацији, сходно одредби чл.7 Конвенције МОР бр.132 (Закон о ратификацији Конвенције број 132 Међународне организације рада о плаћеном годишњем одмору - Сл. лист СФРЈ број 52/73) и одредбама чл.118 ЗОР, те да се по хитном поступку измени одредба чл.29 ст.2 ПКУ за државне органе и иста усклади за напред наведеним прописима.               

У Крагујевцу,

23.08.2017. године.

Главни одбор

SOPOS © 2020. Sva prava zadržana.